MOJ NOVI SAD – Miloš Sepec – Pročitano: 621
Postavljeno – 22. February 2006. g. @ 18:29:58 CET
MOJ NOVI SAD
Kad me zaveju
ledeni snegovi tuge,
kad misli postanu
beživotne kockice leda,
zahvaljujući tebi samo,
u meni se atomi snage ponovo bude,
zahvaljujuci tebi polako,
ali sigurno nestaje ta prokleta beda.
Ti nisi ono što
mnogi o tebi govore,
nisi beživotna hrpa cigala
u obliku sivih zgrada,
ti živiš u nama, koji smo u tebi
životnu borbu otpočeli,
i zahvaljujuci tebi
stvorena je za dalju borbu nada.
U parkovima stvorio si
drugu kuću zaljubljenih duša,
u ulicu dunavsku utkao
neiscrpnu za razgovor temu,
a ja u tebe prvu ljubav,
prvi poljubac,
prvu patnju, prvu čeznju.
I zato nek niko ne kaže
da ti si samo grad,
imaš sve odlike života u sebi,
imas dušu, imas srce,
čak i ime i prezime,
Moj NOVI SAD.
(C) Miloš Sepec
“