MOJU ŠUMU SEKU – Miljojko Milojević

Urlici testere do boga se čuju.
Brujanje se
širi niz brda, niz reku…
Prodao sam
šumu da isplatim struju
A sad kad je seku –
mene živog seku…

Pada tužna moja
šuma stara…
Moj je otac celog
veka čuvo
Seko samo kržljavo i
suvo,
A sada zbog mene
postaće šikara…

Dok umire moje vitko
hrašće,
S tugom gledam
motornu testeru.
Do večeri ceo zabran
pašće,
Veverice hitre gde će
da se veru?

Kad je zraci rujni
ujutru ozare
Neće ovde biti plavih
ljubičica,
A sa cera i sa
trešnje stare
Ni poja slavuja, niti
drugih tica…

Doveče kad sine ona
plava zvezda
Neće ovde biti ni
ježa ni zeca…
Obasjaće samo oborena
gnezda
Al i moju
dušu kako nemo jeca.

(C) Miljojko Milojević