NA JASTREBAC ĆU OTIĆI – Miljojko Milojević

Stazom zaboravljene Slobode
Na Jastrebac ću otići.
Od izvora ajdanovačke vode
do najvišeg vrha u suton ću stići.

I dok me oči vode i noge nose,
Ni ropske vodje sprečiti me neće
Da sejem seme širom Gavranove kose
Iz koje ce ponovo nići plameno cveće.

Kod Zemunice gde Jastreb širi krila
Topličkim barjaktarima Slobode
U čaši ustaničke ajdanovačke vode
Ostaviću dvanaest crvenih karanfila.

A gore, na vrhu, na mesečini,
Zaglušiću planinski šum i huk…
Ja, rob, kukavac sinji,
Urlaću ko stari jastrebački vuk:

,,Toplico, kolevko Srbije, kolevko Slobode,
Toplico, prva župo Nemanje i Ane,
Zar u ropstvu da tavoriš dane!?
Preni se, ne pristaj, ne daj
Da te ropske vojvode vode
U Nato, u Evropu veštice Lore Laj!

Srbijo, jesi li bez duha i sluha, crna suša,
što ropski sluša genocidnog Buša ?!

Srbi, gospodo robovi, gladni, bosi i goli,
Da li vas ropstvo boli?!

Ako vas boli: u boj sa srcem, umom i puškom
Dok skončali niste pod proročanskom kruškom!”

(C) Miljojko Milojević