NAJAČI – Saša Mandić

Lepi se vlažna zemlja
Lepi se uporno na moje ruke
Kroz kosti mi raste trava
a sunce i vetar peku me

Znoj se sliva niz vrat
ramena nose prevelik teret
Svakoga dana,svakoga dana
umirem iznova i iznova

Papir cepa suve usne
Trunje izbacuje suze iz očiju
koža puca duž celog tela
golo meso sija u mraku

Toliko rana a nigde krvi
nigde lepljive, opojne tečnosti
da li sam čovek ili stvar
da li živim ili samo postojim

na izgrebanim obrazima tragovi zuba
o moje čelo lome se koplja
na mojim grudima nagomilano kamenje
jak, jači, najjači

(C) Saša Mandić