Ne verujem – Rade Todorović

–
Ne verujem više godini i broju
i po čemu imendan se voli,
danas minut i sat molim,
nebo mi se uvek smeška kad ne
merim sunce po njegovom hodu.
–
Imaš sreću, i kraljevsko doba
neće više tuga da okiva roba,
teg da budem na malome tasu
orhideja plovi u plavome valu
tebi srećo, u srećnome času.
–
Kroz mene i grmi pa se stiša
na prozor je zakucala kiša
preko puta voda meri prag
ja se nadam, ostaću ti drag.
–

Kad si nekad plesala na balu
i mene si tada primila ko šalu
s medaljonom u crvenoj boji
u ljubavi što nas čudom spoji…
–
Nikad nije bilo ni srećnije žene
u zanosu ljubav u čuvstvu poeme
kazaće ti da smo opsednuta kula
koju nam ne ruše probudjena čula.
–
U ljubavi je pesma nad pesmama
nije se sakrila ni na česmama
u slici slikara, pesniku u rimama,
u ciganskim čergama i violinama.
–
Za rodjendan, tebi moja srećo.
–

(C) Rade Todorović
Posvećeno mojoj ljubljenoj ženi Emi