NE – Zoran Hristov

Sam sam za stolom,
Pogled mi prazan,
dok sam sebe pitam
pijući ko zna koji vinjak
po redu
zašto mi sve ovo treba
zašto ponovo tonem u bedu.

Zašto ponovo dotičem dno,
kad dobro pamtim
poslednju bol.
Zar mi već nije dosta suza
što srce tope ko kocku leda
zašto opet trnovit put?
zar sam zaista toliko uklet?

Zar nije dosta ovim ledjima
prokletog greha da nose breme
ponovo pakao od života,
ponovo ljubav pogrešne žene.
Neću, ne mogu, ne želim više
želim samo sopstvenu dušu
da smem da gledam u srećno sutra
Ne mogu više bol i tugu
ne želim više sumorna jutra
ne želim  nju, nit’ neku drugu.

(C) Zoran Hristov