Postavio ljuba-trebotin. Procitano 935
NEIZVESNOST – Zorica Brkić 2007-04-04 23:08:10
NEIZVESNOST
U zgužvanom svanuću,
sa dozom griže savesti,
kao travka,
pod naletom vetra
klonula na jastuku,
kao neprozirni oblak
pokislog lica,
kao Dunav koji stalno odlazi
a uvek je tu,
kao trenutak kada
noć i dan postaju jedno,
a razlivene misli
kao nevidljiva materija otiču
u nepoznatom pravcu,
kao milion drugih,
nelogičnih stvari
prisutnih zbog ravnoteže…
Na poljuljanom osloncu,
u dubokoj neizvesnosti
ali svesna posledice
da ljubav daje i oduzima,
u ovom zgužvanom svanuću
neko će, možda pomisliti,
da sam nepristojna,
da nije trenutak za molodušnost,
jer noć ume da pokvari dan,
kao Dunav stalno odlazim,
a uvek sam tu i znam,
jutro je naš saveznik,
tada mi s prvim osmeh sunca
staviš poljubac na dlan.
u dubokoj neizvesnosti
ali svesna posledice
da ljubav daje i oduzima,
u ovom zgužvanom svanuću
neko će, možda pomisliti,
da sam nepristojna,
da nije trenutak za molodušnost,
jer noć ume da pokvari dan,
kao Dunav stalno odlazim,
a uvek sam tu i znam,
jutro je naš saveznik,
tada mi s prvim osmeh sunca
staviš poljubac na dlan.
(C) Zorica Brkić
