NEMOĆNA ŽENA – Vlastimir Ćirović

Дошла је… Уморна и преварена.
Све је изгубила а мисли да има.
У заблуди живи заробљена жена,
мислећи, да може, свидети се свима.

Jуче је била… Не знам са киме?
Она мисли: да је поред мужа…
Откинути цвет док на столу стоји,
у вази са водом, мисли да је ружа.

Рекли су јој… А она прича мени.
Као да не знам: шта је жена?
Mного је лажу пријатељи њени,
а она стабилна… Као морска пена.

О како је немоћ, моћна да лаже.
Мислећи да: величином плени…
И како се лако у лажи одаје,
суновратом… У загрљај жени.

У зачараном кругу ништа ново.
Изгубљени, круговима ходе…
Моћ су таласи: уздуж и попреко
што мисао ка бескрају воде.

У кругу жена… Кругове прави.
Круговима, да покаже мужа.
Без љубави кругом оцртана,
суноврату… Слепо руке пружа.

(C) Властимир Ћировић