Postavio ljuba-trebotin. Pročitano: 1148
O PIJNSTVU OSTAVLJENIH – Branka Korać 2007-07-07 17:10:41
O PIJANSTVU OSTAVLJENIH
Ostavljen muškarac se teši rakijom, javno.
Deli nesreću sa veselim pijanicama, sa ciganima
sa prolaznicima, sa babama na autobuskim stanicama
i upozorava druge da se nikada , nikada ne zaljube.
Zaplače gledajući parove što se drže za ruke.
Ulicama urliče na senke meseca u po bela dana
da svi znaju da je on napušteni vuk, napuštena kuca.
On teče kao filmska emulzija, crn, pogrbljen
od danas do sutra i pije i pije i pije sam sebe
kao da alkohol može dezinfekovati njegovu dušu
od njenih poljubaca, smeha, pokreta, kose
kao da alkohol može iz posteljine odneti miris njenog tela
njegove ejakulacije, sve što mu je “tada i tada” rekla.
On pije i secka patnjom dokumentarac jedne ljubavi.
U gradu, svi ga znaju.
Ostavljena žena se teši rakijom, tajno.
Ako je prije sve delila sa drugaricama sada pije
i laže, priča da joj je bolje i da su joj se otvorile oči
da je slobodna kao ptica i tačno zna šta može i šta hoće.
Ona kupuje nove cipele na štikle, odlazi kod frizera i
kod manikira smije se, izveštačeno, glupim pričama
i oseća toplinu alkohola u krvi , u obrazima, u grudima
kao da je opet u njegovom zagrljaju i slobodnom padu
stalno u slobodnom padu budi se na podu suza
izmedju mini flašica džina, viskija, ruma,
i njegovih zaboravljenih košulja kao da alkohol
može paralizovati sva osećanja u njenom telu
sagoreti želju, flambirati sve što je njegovo
u njenoj napuštenoj kući gde vlada tišina
suzdražanog daha kao posle orgazma, jedan san
o nerodjenoj deci i bol, neopisiv bol kao
plomba od amalgama u njenom srcu i
sopstveni jauk koji se ne može popiti.
U gradu, nju niko ne zna.
Njih dvoje su bili idealan par.
(C) Branka Korać
