OČE… – Goran Todić

Loading

Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 975

OČE… Goran Todić 2006-12-01 10:19:31

OČE…

Oprosti,
što svojom istinom
rušim tvoje istine.
Al` i meni je
neko pravo Bogom dano.
Od iste krvi
isto nam je samo prezime.
Sve ostalo je strano. Upoznao si me
na dan moga rodjenja.
Vreme je pokazalo;
slučajno.
Ja tebe,
na samrtnom odru.
Više nije bilo prepreke;
namerno.

Odnosiš sobom prošlost svoju
i u prošlost bacaš moju budućnost.
Mačem mukle tišine izbodenu.
U hladnom stisku ruku
nadoknadjujem prazninu,
skoro jednom čitavog zivota.
Osećam bezosećaj.
Obostrani.
Smrskana uteha…
Sreo sam te.
Na jednom istom mestu,
u istom trenu,
prkos i ponos
ništavno vredni.
Tebe nema više…
Ja i dalje siroče…
Eto,
to je moja istina.
Oče…

(C) Goran Todić

Оставите одговор

Your email address will not be published.