ONAJ ŠTO JE BIO – Milorad J. Nikić

ONAJ ŠTO JE BIO

Život je prošo tek što skončo nije
Pramajka će uzet sve što nam je dala
Sokove života, praha šaku, dvije
I mnoštvo slika s krivih ogledala

Životu još osta da pozlati slova
Ko zalazak sunca što vrh brega zlati
S rosom po polju pada sumrak rani
Proždiru senke stvari po pojati

Pobeći ne moš` od smrti nemani
Iza palog plota vreba nas ko sova
I mesec se smeši……
iznad našeg groba

Za neki će ostat` klica koja klije
Ko svetlosti pramen što zuri u tami
Za nekim, ništa… dovek
Ko kad kamen ispustiš u vode

I studen ga ščepa i proguta ledna
I nikad više sunce da ga grije
I ako se ikad… sto vekova posle
Te iste duše iz pepela rode

Onaj što je bio, biće opet čovek
A onaj što nije nakaza, rugoba.

(C) Milorad J. Nikić