OPOMENA – Vlastimir Ćirović

Не веруј у моју бескрајну доброту,
И немој по њој парадно да газиш…
Има у мени и понеки бездан,
Можеш у њега случајно да згазиш.

Не веруј у моје уздахе, кад патим,
Јер у патњи често осћања слажу…
Сачекај ме да ти са осмехом свратим,
И искрене усне да ти тада кажу.

Хоћу да будем твоја амајлија:
Да ти дарујем сву милину, рај…
Ал погази прстење и медаљоне,
Накинђурене дарове и видљиви сјај.

Немој да ме носиш на грудима,
Заштитник сам: у души ко ме носи;
Не стављај ме на своје ђердане…
У души ме чувај, са мном се поноси.

Дајем ти душу да је душом грлиш,
Да ти лице претворим у Сунце…
Свачији поглед земљи да обориш,
Ако спасиш моје расплакано срце.

© Властимир Ћировић