OPTUŽBA ZA OSMEH – Gordana Knezević

OPTUŽBA ZA OSMEH

Dolaze dani nekih zlih slutnji,
odnekud iz vremena koje smo hteli
preskočiti,
dani kada ćemo poželeti
videti ptice,
skrivene u gnezdu
predjašnje svetlosti.

Dolazi nešto, očemu neću
da sanjam,
grč potmulog urlika
što budi nemire,
nešto tamno bez topline,
uhvaćeno u bolest
koja preti da ostavi
ožiljak.

Pokušavam uloviti iluziju
da će sutra biti bolje,
zanemarujem neminovnost
i predajem se nebitnom,
sa još dovoljno volje
da razbijem noć
uz poneku pijanu pesmu.

Pa ipak, koliko je vremena ostalo
da se zaustavi sat.

Više ne priznajem ćutnju,
postoje ideali ostavljeni
u nasledje moje dedovine,
tišina koju ne pamtim
i koju ne zelim upoznati,
kuga mrtvin ljiljana
istrulih u beznadju
jednog sna.

Dolaze neki teški oblaci
koje niko ne želi
da naslika,
zatvoren krug
sa jednom nadom
potrebnom za spas,
izlaz koji mora postojati
u ovom lavirintu
besmisla.

Pa ipak, hoće li me sutra
neko optužiti za osmeh.

(C) Gordana Knežević