OSTARELA DECA – Miljojko Milojević

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 1153
OSTARELA DECA – Miljojko Milojević 2007-02-17 19:12:43

ОСТАРЕЛА ДЕЦА

Она нема драгог, а он своју другу …
Усамљени стари, можда још не свели,
У срцима тајно још сањају дугу
Кроз коју би прошли и срећни се срели.

На њиховом лицу заврежиле боре
Да ли су већ свели?
Кад им срце и разум супротно говоре
Па не знају шта би,
А шта не би смели …

У румена предвечерја, или праскозорја бела,
Обузме их стрепња: јесу ли им тела
Још за љубав спремна, или су увела
Па их само вара пуста жеља врела.

У њиховој коси: јесен, магла сива…
Да ли су већ свели ?
Кад не знају више шта се с њима збива
Због пољупца једног
што су пожелели …

Чезну у немој ноћи и чекају зору
И јутро и сунце да гору позлати,
Да усахне роса с ружа у бокору,
Па да она кришом до њега наврати.

О, да ли су свели
Кад упркос стиду и старачкој части
Погледи им врели
Нагло буде давне младалачке страсти?

До чудесне дуге… плаветних небеса…
Кад срећна узлете остарела деца,
После оног… оног слатког стреса
За младошћу давном душа тихо јеца.

(C) Миљојко Милојевић

 

Оставите одговор

Your email address will not be published.