OTIĆI ĆU… – Rade Todorović

–
Uklelo me, ovo, mesto,
tišina u tikvu bi stala.
sve ima slan miris krvi,
ne vidim se, gde je noć
ne vidim se, gde je dan
i zlo u nevremenu besni…

Uzreo je nar, i narandža,
i moja reka zna da peva
a ti samoubico na mostu
zaljubljen, lud, i sam
mrtav, grad tajnu krije
poslednji si noćni putnik.

–
Otici ću, od vetra mrznem
od šipke kiše kisnem sav.
Stojim na raskrsnici sam
zagledan u nemusto, venem
na putu ko neki pali list.
–
Daj bože, da se ne otkrije
da ližem rane i dosadu ko
muvu uzalud bezubo gonim
i novom belom danu se molim.
–
Otići ću u polje ko stari pas
da se sakrijem i legnem u hlad
otići ću na reku da pijem sam
da legnem ispod kamenog mosta
i gledam kako prolaze vozovi.

(C) Rade Todorović