PERFEKTAN DAN – Goran Tomin

PERFEKTAN DAN

Moj perfektan dan je počeo u 23.00. Sedeo sam u staroj, prašnjavoj fotelji i čitao ”Dvadeset hiljada milja pod morem” – moj omiljeni roman iz detinjstva. Okrećem stranu i bolje nameštam stare debele naočare. Na stočiću pored mene tinja slaba svetlost iz lampe u obliku kolibe od pruća koja jedva stoji pod nakrivljenim krovom koji je ko zna koliko puta lepljen i popravljan. Ponovo se oduševljavam tajanstvanošću kapetana Nema.

Pogledao sam na sat i video da je već 21.00. Podupirući se o štap, izveo sam starog slepog psa u šetnju. A tamo sam sreo starog momka, dogovorili smo se o odlasku u pozorište sa svojim ženama. Osetio sam kako, nekim čudom, mogu da šetam više nego inače! Eno ga i poštar. Doneo je penziju.

U 19.00, pošto sam uradio desetogodišnjem sinu domaći iz matematike, sjurio sam se brzinom vetra niz stepenište na Njen poziv. Telefon za mene. Stari momak je zaprosio svoju ljubav i pristala je. Povod za slavlje. Zvao sam šefa i rekao mu da sutra neću moći da dođem na posao, neka nađe zamenu.

U 15.00 časova, sa zelenim mantilom, platnom preko usta, zelenom kapicom i vrećicama za cipele, cupkao sam u hodniku, kada je izašla sestra i rekla: ”Čestitam, dobili ste sina!” Ušao sam u salu i poljubio ženu ujedno joj čestitajući našu prvu godišnjicu braka.

12.00. Podne. Pošto sam pobegao sa matematike jer mrzim taj predmet, otišao sam do onog svog najboljeg druga i tu smo pili i pušili. Skoro da me je uhvatila panika kada sam video da ću zakasniti na sledeći čas. Ma nema veze! Opravdaće keva. Ionako svaki dan visi u školi! Ovde je barem strava cimanje. Osećam kako me dobro poznatim glasom i nežnim pokretima najtoplijih ruku na svetu budi najdraža osoba. ”Mama, koliko je sati?”. ”8.00, sine. Ustani, već sam ti donela poklon”. Izljubila me je i čvrsto zagrlila kada mi je predala veliku šarenu kutiju na kojoj je pisalo krupnim slovima: srećan osmi rođendan! Vole te mama i tata. Otpakovao sam i video da je u kutiji neka divna stona lampa u obliku kuće od pruća. I knjiga. Dvadeset hiljada milja pod morem. Bilo mi je neobično drago. Stavio sam lampu na sto, pomazio psa i seo u omiljenu fotelju da čitam novu knjigu.

Sada smatram da sam uspeo. Savršen život. Perfektan dan…

(C) Goran Tomin