Postavio: ljuba-trebotin. Pročitano: 3391
PESMA RASTANKA – Ivica Milovanović 2006-11-22 08:25:29
PESMA RASTANKA
Jeleni Milenković
Nema više snova, ostavljam ih zori,
Nema više mašte da ruku pokrene;
Sa zadnjom se strofom moja glava bori,
Poslednje su pesme teške i iskrene.
Znam, došlo je vreme da sebe probudim,
Da ugledam jutro na kraju svog puta;
Još samo par rima tebi da ponudim,
Pa neka me s’ pesmom bespuće proguta.
Da ugledam jutro na kraju svog puta;
Još samo par rima tebi da ponudim,
Pa neka me s’ pesmom bespuće proguta.
Zgasnuću k’o zvezda, Oko moje milo,
Al’ ostaće nešto što ne mogu skriti:
Zahvalnost za ono što se nije zbilo,
I za ono što se moglo dogoditi.
Šta reći na kraju…? Stih je dotrajao…
Natrag u samoću, bez pesme i nade;
Zaboravi da sam ikad postojao,
Zbogom moj najveći i „najslađi JADE.“
(C) Ivica Milovanović
22.11.2006. godine
P.S. Te večeri sam otkrio kako se, na jedan fin i čedan način, uz najsrdačniji osmeh, mogu izgovoriti sasvim proste reči, iza kojih se krije sva ljudska surovost i bahatost. Bio sam srećan tim novim otkrićem…
Nema više snova, ostavljam ih zori, Nema više mašte da ruku pokrene; Sa zadnjom se strofom moja glava bori, Poslednje su pesme teške i iskrene.
