PESMO – Rade Todorović

Učini mi
da se desi čudo
i postave se šatre
da se igra oko vatre
dok sviraju svirači
i tako plaču violine
kroz noć se čuju daire
u krošnjama ćute zrikavci
i moje ptice malene. Pesmo!

Znaš me
i ovaj strah u duši
ljubav nezna skriti
pesmo sve ti dajem
zavičaj mio i reči
da se ne zaborave
staviću u pesme nek
ne odvoji tebe od mene
more od bregova, sunce od
od meseca, tebe i mene
od voćnjaka i pašnjaka
nek dodju iz srca i
male frule čobanske.

Imaš pesmo puteve i vode,
miris rodnog kraja, česme,
vezene pesme i platno,
klecane ćilime i opanke,
pokaži pesmo njene usne
i marame šarene, njene
prozore, saksije i kapije.

Ajde pesmo, ti znaš najbolje
ko je naučio da tuguje
naučio je da sam ustaje
i puste dane da prebroji
čekao da se duša otvori,
čekao da se i san vrati.

Osim pesme neće ništa
ostati i ruka drhti za
sjaj tvog oka, boli me
a volim te dok me ima
dok trajem i ova noć
nek me ostavi, tamna,
vara me, vara osećanja,
sačuvaj mi moje duge.

Slušaj pesmo,slušaj
zapaliću moje snove
navedi me da se setim
kada sam te zavoleo
moja mala srećo,
ako znaš šta je bol
jedina moja, molim
ako boga znaš, pesmo,
tvoje je telo mlado,
ama pouči me, leči…

(C) Rade Todorović