PIJANAC – Milovan Veselenović

ПИЈАНАЦ

Уморан тужан болан разочаран
у каналу пијан он душу одмара.
Искључио мозак не размишља више
и животну тугу хоће да избрише.

Нити има стида нити има срама
прљав блатњав вири из канала.
У животу своме спопала га беда
остварењу снова он путева нема.

Издала га фамилија пријатељи оставили
сад животни дани њему нису мили.
Загрлио флашу пријатеља нова
у животу своме он нема спокоја.

Доброту је своју поделио другом
сад остаде самац и другује с тугом.
Самоћу и тугу алкохолом лечи
болови живота постају све већи.

Алкохол га једе из дана у дан
а несрећу већу он доноси сам.
С алкохолом другује већ дуже времена
сад излаза више од те злобе нема.

Алкохол му доручак ручак и вечера
а храну и јело нико му не спрема.
Уз богату трпезу изобиља јела
он радије пије апетита нема.

Пролазе дани месеци године
у његову животу нестало ведрине.
Алкохол га појео проблеми срушили
питање је само до кад ће да живи.

Једнога ми дана улица пуста
не видим пијанца да се по њој лута.

(C) Милован Веселиновић