PLAVA PESMA – NAD-REALAN

ПЛАВА ПЕСМА

Чим чујем неко слово твог имена,
сетим се твог лица
мршаве нимфе и твога гласа,
који подсећа на радосни плач лабуда.

И, Осетим се тад, као да ми свако
од тих слова реже срце,
цртајући на њему ванземаљске форме,
својим трновитим звуцима,
умазаног кристала.

Да душо, то си ти.
Тебе коју су измислили,
а затим премазали,
длановима робота,
програмираним да цртају,
влажне дуге по леду.

(C) НАД-РЕАЛАН