POGLEDI PRVI – Miladin Miladinović

POGLEDI PRVI

Dečak bez oca, sin bez majke
svi ga vole, a niko ga neće.
Možda je lik iz tužne bajke
il’ prosto nije imao sreće.

Bez prošlosti šeta, sećanja nema
Po ledu hoda, a dlanovi vreli
Zbog misli na majku u srcu mu trema
Šta bi se desilo kad bi se sreli?

Šta bi rekli pogledi prvi?
Zašto je otišla od njega daleko?
To pitanje njega guši i mrvi,
Da je ostala, možda bi postao neko.

Hteo je samo suzu da pusti,
Da pokaže koliko mu zagrljaj treba,
Morski talasi ljuti i gusti,
U oku osetiće dodir neba.

Odgovor svoj, zašto je sam
Nigde nije mogao naći
Život je tužan, reče, znam
Dani mi postaju sve više kraći.

Dečak i dalje, al odviše star
Spremno čeka sudbinu svoju
Svest o saznanju da nije stvar
Na kraju mu istrgnu suzu koju.

(C) Miladin Miladinović