POGREŠNI BROJEVI – Gordana Knezević

Trepavica na obrazu
i tu i tamo dobro rasporedjene
linije na dlanu.
Ostaviću želju za neki drugi dan.

Nasukan na obali
crvotočina nagriza brod
zalutao izmedju dva medjuvremena,
izmedju dva ogledala
čiji se odblesak pretvara u tečnu živu,
izmedju nasledja osmeha
dok nam iznad glava
tutnji grmljavina.

Oštrica zuba ostavlja trag
na belini tela zaboravljene spoznaje,
dok škrto izgovaramo reči,
lažljivo,
okrutno,
bez i malo milosti
prema nevinosti nedodira.

Uzalud pamtim pogrešne brojeve,
gubim prostore sopstvene duše
dok me lagano,
sa nepovratnošcu gube reči
od kojih sam gradila svetlost.

Poklopljene kazaljke sata.
Kažu…
Neko misli na tebe.

(C) Gordana Knežević