POLJE MOJE – Zorica Brkić

Ej, ti polje pusto
Bez brazde i otkosa
Nekad negovano
Veštom rukom
Sejano i orano.
Umivano kišom rosnom
Vetrom klasja milovana žuta
Proleća i leta i radost žovota
Rojili se glasovi kraj puta.

Leptiri su šarali po tebi
Cvrčci snažno rušili tišinu
Žarkim suncem okupano
Mirisima plodnim
Ti si odisalo.

A pred veče
Ko najlepša bajka
Ti si polje moje bilo.
Uz pesmu slavuja snenih
Mrsili su klasje tvoje
Dvoje zaljubljenih.

Nad tobom se godinama roje
Samo uspomene.
Niko nogom ni da kroči
Teski korov gospodari
Ne vide se ni putići stari.
Nema glasa niotkuda
Ni gavrana da večera
Ni slavuja da zapeva
Ni budjenja zorom ranom
Samo pustoš nema vlada
Polje moje uspavano.

(C) Zorica Brkić – Zoca