Ponekad – K.B.

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano
Ponekad – K.B. 2006-12-09 16:11:17

Ponekad

Svakim krajem označiću novi početak,svake one stvari koju nisam ni otpočeo,

Izgubiću iz vida poneku sumnju,baciću tri pogleda na bolje sutra.

Gledam ka moru nemirnih lica,

Gledam ka jatu,odbeglih ptica,

Jedan pogled bacam ka sebi.

U sebi pogled,I kovrdza kose.

Čija to lica imena nose,necujnim dahom,ponoćne rose,u samo jednoj kapi kiše,sećanje razbija sivi pločnik,nekada,davno,zaboravljene,mokre ulice.

Da li je snaga visina betona strmija od zaborava,ili tek odraz iskustva planinara.

Zapitam se koliko loš mogu biti u svim svojim vrlinama,I da li je približno neuspehu tih osmeha mane.

Kad kad su vrata širom otvorena,umesto rešetki kaveza zlata,21 zid,skriven,proziran,čudnih uglova,nejednakih,nepomičnih,osamljeni geometrijski prostor,ponekog osmeha,I par njenih okreta u snu.

Zanos opojnog izgleda ,mirisa te kože,pokušaj svesnosti svake pore moga postojanog dodira.

Udišem,I toga sam svestan,ali to nije moja želja.

Nedovršeno, snivam javu, I svaka reč,misao,pogled,sećaju na san,

Nepoželjan,iznova I iznova izabran,krivinom svake kovrdze, kose,uvek tajanstveno I najbolnije,uvek oporo.

Nikada neću postati ptica,leteti celom dužinom bića,niti ću ikad,gnezdo skriti, u tome oku,belini lica,ne mogu usniti najlepši san.

Ponekad I volimo,svako na svoj način,I nikako drugačije.

(C) K.B. kiborge 1 552

Оставите одговор

Your email address will not be published.