PREĆI PREKO SVEGA – Zoran Stevanović

Сањао сам нас, смешно, а прошло је све,
И,.., некада као пре, лепо зар не,
Видео сам како ластавице граде гнездо,
… на обронку моје куће…

Драго ми је видети те, и лепо и тужно,…
Подсећаш на најлепша времена која прођоше,
Осећам се некако, некако ружно,
Обавијен измаглицом коју твој лик носи,
а снови одоше…

Мир, молим те Боже дај мира,
Да испод овог прикривеног хира,
Не видим како је прошлост,
Могла да постане стварност…

Тражим опрост и покајање,
Ни више ни мање,
У грудима нешто ме гуши,
… живот ми се руши….

(C) Зоран Стевановић