PREPODOBNA – Dragomir Lazarević

ПРЕПОДОБНА

Она је мирис
у длановима згњечене руже.
Дозивам жену у њој.
Именом грожђа
које трулећи у вино превире.
Именом хлеба
са вештином да укроти ватру.

Дозивам жену у њој.
Именом прогнане
у хаљину источно од Раја.
Лепим именом
које оцртава под хаљином тајне.
Именом девојчице
која прерасте хаљину изненада.

Дозивам жену у њој.
Именом грешнице
која претапа злато.
Безименом праведницом,
дозивам жену у њој.

Она се одрекла имена због Бога,
а наследницу није родила.
Лудо дете које рањава себе
да ишчупа срце из љубљеног.
У шумама посеченим
са људима залуталим.
У потоњој ерозији домовине,
дозивам жену у њој.

У свету као у кошници,
именом од меда.
Њене дојке плачу млеко
јер свет смо подојили сузама.
Дозивам, дозивам, дозивам
жену у њој.

А она се стиди изаћи
из себе нага.
Она ме уводи у Рај,
а себе лишћем сакрива.
Она је постеља место стомака,
она је ручак место духа.

Дозивам жену у њој.
Именом исповраћаног плода знања,
именом змије.
Дозивам жену у њој.
Именом Богородице
која је наш потомак.
Дозивам жену у њој.
Ребро међу ребра дозивам.
Испод грана које се ломе
од воћа неубрана.

(C) Драгомир Лазаревић