PRVI SNEG – Ratko Petrović

Šetao sam tako stazom,
prekrio je prvi sneg.
Prozori su tvoji išarani mrazom,
a u tvome srcu, ove zime – led.

Krenuh kroz park, starom prečicom,
Izađoh iz šumice zavejanih breza,
Na mostiću, nad zaleđenom rečicom,
ljubila si njega, a mene je stresla jeza.

Zagrnuo sam kaput, i prošao kao sena,
ušao sam dublje u mećavu i tminu,
I tri sokaka dalje, mirisala je kosa njena.
I tri sokaka dalje, nisam prihvatao istinu.

(C) Ratko Petrović,

iz zbirke “Mala zbirka zabluda”
Beograd, 2006.