RASTANAK – Zoran Stevanović Zoketa

Loading

RASTANAK – Zoran Stevanović Zoketa 2006-05-26 10:52:13
Postavio: ljuba-trebotin – Pročitano: 506

РAСТАНАК

Суморно јутро, суморни су ови људи,
Суморно је све, не знам зашто ме то чуди,
Више човек није за неку причу, за неки јад,
Шта да радим, коме да искажем бол,..,сад,…

Одмах, јер више не могу чекати, одмах,
Иначе нестаћу, доживећу бродолом, крах,
Потонућу на дно, далеко од тражене пучине,
А све то због једне, једне прелепе …. жене…

Имена само мени,само мени знаног,
Више тужног него,…,него драгог,
Она која ме сруши, због које постах сена,
Да, све то уради само једна…. жена…

Очију којих се само ја понекад сетим,
Час паднем па поново, опет, полетим,
Али људи, ја не желим настрадати овако млад,
Шта да радим, коме да искажем бол,…,сад,..

Стаћу на један пропланак и викнућу њено име,
Клонуо сам, али викнућу јако, имам и чиме,
Још ми је ово мало гласа као ропца преостало,
Пре него ли је и ово мало снаге у души нестало…

Надам се, мислим, можда ће ме однекуд чути,
Ал неку тишину после њеног имена срце слути,
Чему све то, јер ако се сада у потпуности предам,
Бићу кукавица, браним се, боли нећу да се предам,…

Али ћу се растати од ње, узвикнувши њено име,
Још ми је ово мало гласа остало,…, имам чиме,
Померам границу, она више није та линија краја,
Надам се да ћемо се на крају наћи на капији раја…

(C) Зоран Стевановић Зокета

Оставите одговор

Your email address will not be published.