RECI TO ŠTO ĆUTIŠ – Zorica Brkić Zoca

U tišini sablasnoj,
uzdah mi iz grudi  krene,
…krene, pa se vrati.
Ti ćutiš,
tišina gospodari.

Lebdi,
poput neba beskrajnog
dok ga oblak skriva,
dan je ovaj istrošen
i sumrak priziva.

Soba puna okova,
medju nama krah.
Oteraj tišinu
kad  te molim,
od nje me je strah.

Reci to što ćutiš !

Podneti ne mogu,
trenutak ovaj,
presudu nam sprema,
u tišini …nemo…
ni slovo izrečeno
a sve učinjeno.

Htedoh sve to reći ….
al  progutah glas.

Ja već slutim….
u tišini dubokoj
nečujno se lomim,
rastanak je blizu
… a mnogo te volim.

(C) Zorica Brkić Zoca