REZIME – Zorica Brkić Zoca

REZIME

Sastala se družina mala
u toplini novobeogradskog splava,
da se konačno upoznaju
i ponešto o svakom doznaju.

Biće tu iznenadjenja, recitala …
na obali Save, od jutra rana,
ovog običnog, a tako posebnog,
jesenjeg dana.

Stihovi su mnogo draži
kada se lično podare,
dve godine hvalismo jedni druge,
ali kroz komentare.

Možda je neko lepši na slici,
možda u prirodi draži …
ali da ne bi Ljube,
“krivo sedi – ali pravo kaži”
ne bi ni ovog društva bilo,
ne bi se poznanstvo proširilo
van granica Srbije
u zemlje neke daleke,
gde nostalgija ume da boli
kao kad presuše reke.

Poezija ne zna za granice.
Vi koji ste tamo – kao da ste ovde,
a mi – kao da smo tamo,
stihove poklonimo
ruku zemljaku dajmo.

Ovo je neobičan jubilej sajta poezije.
Da li je slučajnost ili ne – ne znam ni sama!
Ali danas je tačno:
dve godine, dva meseca i dva dana.
Živeli!

* * * * * *

© Zorica ZOCA Brkić
28. oktobar 2007. godine