ROMEO I JULIJA – Zoran Hristov

РОМЕО И ЈУЛИЈА

Растали смо се једног дана
касно, у предвечерје,
са заласком сунца
сузе су текле  низ лице
а бол нам је сламала срца.

Растасмо се, на дуго време
растасмо се за живот цео
за нама оста мук, и суза бреме
ниje  желела, ја нисам хтео.

Растасмо се, у сутон позни
на превару је дадоше другом
лажни пријатељи, ти људи грозни
она и ја остасмо с тугом

Растасмо се, крај је приче
самртна, звоне нам  звона
све тужне љубави, по мало личе
овде сам Ромео ја,
са другим, Јулија она.

(C) Зоран Христов