Salomonove bašte – Branka Korać

Evo ovde!

Koketiram sa vremenom i ljubavi
dve čarolije ekvivalentne beskrajnosti
jednako važne kao teorija relativiteta
u liftu, u vozu, autobusu ili na biciklu
sumnjajući u njih kao u staroj priči
Da li sam čovek koji sanja leptira
ili leptir koji sanja da je čovek?

Sasvim moguće da je sve pitanje verovanja
jer ni mudrost ni znanje nikada nisu
mogle da objasne mekoću poljubaca
i način kojim se ljubavnici gledaju
u deliću već izgubljenog momenta

Evo ovde!
Ovo poetično osvajanje nebesa
uzdah izgubljen iznad Salomonovih bašta

Taština! Taština! Taština!

U taštini čak napisana najlepša
Pesma nad Pesmama, nije otkrila
način, kojim ljubav telo prerasta
ili kako ovo smrtno telo nosi
njen beskrajan duh vremena

Evo ovde!

Ne sumnjam više.Verujem.
Ja sam leptir koji sanja
da je čovek
da je ruža saronska
da je ljiljan u dolu
da je zelja za glasom.

(C) Branka Korać
15-10-2006