SAMAC – Stjepan Herman

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano 944
SAMAC – Stjepan Herman 2007-03-15 18:30:17

SAMAC

Šta je noć ? Kengurov skok ?
Fajront – Najružnija reč.
Nisam hteo da se otreznim – Nikada.

Slučajno sam zaspao, ogrnut mrakom.
Dan. Budim se trezan i prašnjav.
Vrapci su vodili abrove, grane se njihale.
Taj, slučajno tu zatečeni park, ćuti.
Samo je klupa sa olakšanjem odahnula
kada sam ustao.

Polako se dižem ne znajući zašto ?
Isto sam tako mogao ostati da ležim,
niko se ne bi pitao gde sam ?
Lagano prolazim ošamućenim ulicama.

Tužno cvilenje vrata naruši hodničku tišinu.
Stan je moj – Ali ja nisam njegov.
Isčitane knjige gricka prašina.
Hrpe izgužvanog papira ližu
godinama ne glancani parket.
Mravi raznose mrvice hleba
od prošlog vikenda.
Krevet, izgužvan bog zna kad,
učamio se naviknut na samoću.

Ja se nikada neću navići.

(C) Stjepan Herman

Оставите одговор

Your email address will not be published.