SAN – Andres P.S. – Pročitano: 684
Postavljeno – 23. February 2006. g. @ 22:08:25 CET od ljuba-trebotin
SAN
Sanjam grčka ostrva
i najprostiju narodnu muziku.
Topao vetar koji ne prestaje,
hladovinu, sunce i nasmejana lica.
Ja u hladovini ispod smokve
ispred bele prizemne kuće.
Bistro plavo more,
na stolu maslinke i flaša metakse.
Devojka duge crne kose
sa svilenom providnom
maramom oko struka.
Igra ispred mene,
zanosno u ritmu talasa,
bosa.
Udaram nogom o pod,
podižem čašu,
namigujem joj i smejem se.
Smejem se iz sveg glasa,
želim da me ceo svet čuje.
Želim da taj trenutak
traje večno…
I njen opasni pogled
i krupne crne oči
I njen miris i topli vazduh
koji mi donosi zvuke buzukija.
Sanjam da razbijam prazne
čaše o zidove bele kuće.
Ona me ne dodiruje,
ni ja nju ne mogu dotaći.
Kruži oko mene
i ne skida pogled sa mojih očiju.
Na meni lanena bela kosulja
sa ruskom kragnom, do kolena..
Ona belim šakama daje ritam,
ja pratim udarcima čaše o sto.
Sunce je visoko iznad nas…
Želim je. Eh kako je želim!
(C) Andres P.S.