SAN – Zoran Matić

САН

Негде на небу,
Гасе се плава небеска светла,
И тад’ док румен јутра доноси дан,
Уз далека небеска светла,
Гаси се још један бесани сан.

Љубио сам је, о како љубио сам је,
Сред свих прошлих ноћи и дана,
Кад’ била је моја,
Кад’ љубав ми беше,
И не би ми сама.

А онда, на једном,
Ње крај мене не би више,
A бол страшна што кида и брише,
Тужан, најтужнији стих,
Тад’ за ме поче да пише.

И сад’ док негде на небу,
Пале се плава небеска светла,
И сад’ док румен вечери односи дан,
Уз далека небеска светла,
Почиње још један бесани сан.

Зоран Матић
23.07.2007. године