SEĆANJA – Zoran Stevanović

Loading

Postavio ljuba-trebotin. Procitano  553
SEĆANJA – Zoran Stevanović 2006-12-14 17:18:07

СЕЋАЊА

Миришу трешње као оног дана
када те упознах,
чини ми се, чини ми се да
све то беше само дах,

Као обрис сене када
сунце полако заклања брег,
или као када се на сунцу
нађе малени, провидан лед.

А дуња ме подсети
на твоје округле, жуте образе,
као два голуба
на нашем прозору како се мазе,

Беше тај трен вечан,
снажан, а тако слаб и крх,
била си попут других,
један високи, недостижни врх.

Леденице, само си слутила крај,
понор и дно, страх и очај,
мало чежње и пуно туге,
шта ћу, опростих ти, то знај…

(C) Зоран Стевановић

 

Оставите одговор

Your email address will not be published.