SEĆANJE NA SMRT – Predrag Videnović

СЕЋАЊЕ НА СМРТ

Баш права дивота
задњи је час живота,
јата белих голубова
надлећу изнад кровова.

Палмине гранчице су далеко,
нека их други носе,
о смрти тебе сам чек`о
оштрицу твоје косе.

„Био је лош признаје грешке
и чезне за палмином граном,
пустићу још нек иде пешке
кад суди и даље себи самом“.

Али смрти зашто од мене идеш,
молим те приђи небу ме врати,
пуно сам грешан, скоро сам леш,
за живот лош цех ми наплати.

„Па побогу добри човече
греши мало па ја да те кудим,
твоја те кајања од смрти лече,
умрећеш тек кад почнем да судим“.

За парастос неће ни да чује,
не жели самном више да прича,
оде на даље, косу кује,
каже да овде нема линча.

Шта ли му би, добар је створ,
храбар и частан занат има,
враћа људе у царски двор
са једном дршком и парчетом лима.

Следећи пут бићу меден
да води мене к`о другу браћу,
а да бих брже био одведен
косачу на суд молитву даћу.

Ал` нисам ја те среће,
оде он пред зору рану,
са голубима белим креће
ка неком другом стану.

(C) Предраг Виденовић