SEĆANJE – Zoran Matić

Лутао сам неким старим улицама,
Улицама које сам заборавио,
Улицама које вратиле су ми сећања,
Сећања на време прошло,
Када био је један младић,
Када била је једна девојка,
Када они су се волели некада давно.

Вратиле су ми сећања на вече,
Када први пут ти си ме пољубила,
Некако лагано,
Као да пољупца није ни било.

Вратиле су ми сећања на вечери,
У којима сам те љубио,
У првим сенкама ноћи,
У којима смо се скривали,
Од људи који су пролазили.

Вратиле су ми сећања на вечери,
У којима сам на неком старом стубу,
Ту близу твоје куће,
После сваке кише писао три слова,
Три слова и шта она знаће,
Само ти си знала.

А онда, онда сам пребројао године,
И видео,
Колико их  је поред нас прошло,
Од времена када био је један младић,
Од времена када била је једна девојка,
Од времена када они су се волели,
Некада давно.

Зоран Матић
18.02.2007. године