SERJOŽA MOJ – Milorad J. Nikić

Serjoža moj, počinjem ko majka
Drhtavo rukom nežno izdaleka
Sve propalo nije, još nam selo živi
I još se mesec mangupski cereka

Nekada smo i mi kad dodju aprili
Pružali ruke u oblak beličasti
Skakali po trnju ko po mekoj svili
Ko ptići bosi, sitni, vragolasti

U rodu nismo, nit je zemlja jedna
I u vas su zvezde malko severnije
I u nas kobila rže kad je žedna
A keruša štenad od gazde sakrije

Mojima ću reći kada me otpreme
Da me pistojno, gospodski obuku
Odelo s kravatom, kao da me žene
I u džep mi stave poruku za tebe

I kada me trojka nebeska poveze
A konji vranci, vile, kočijaš i čeze
Videću te tužnog jašeš na Pegazu
I o ratu slutiš, dole na Kavkazu.

(C) Milorad J. Nikić