SIMPATIJA – Marko Mihajlović

СИМПАТИЈА

Одувек си била моја симпатија
ал’ никад били нисмо ти и ја
а ти срачунај још једном бар
да’л ти не би био добар

И док се твоје срце не разболи
да макар мало само мене заволи
бићу већ негде далеко од твог света
тада ће мене нека друга да шета

Сад жалим дан кад си ми се допала
јер по срцу си мом можда превише копала
у сваком разговору празна обећања
у мојој глави само сећања на осећања

Сви фрајери и глумци из гимназије
однели са собом твоје снове и фантазије
сад више никог нема тај очај да спречи
више никог нема да твоје срце излечи

Кад сви возови са твоје станице оду
тражићеш неког да ти врати слободу
желећеш да ти врате старе хероје
молићеш да твоју прошлост прекроје

Сад жалим дан кад си ми се допала
јер по срцу си мом можда превише копала
у сваком разговору празна обећања
у мојој глави само сећања на осећања

© Марко Михајловић