SKRUŠENI – Dragomir Lazarević

СКРУШЕНИ

Лепа жено са телом Нојеве барке.
Очи су нам језера заостала од потопа
И суза радости водени гроб нам копа.
Само самртник уме волети без варке.

Прстима дављеника милујем ти косе.
Док је душа у потопу са Богом,
Бива тело на сувом, под заветном дугом.
Заспале на плажи љубави – плиме не односе.

Јер Нојева деца још шетају палубом,
Садашњост плови воденим гробом,
А будућност ишчекује маслинове гране.
Јер Бог још дарује преживеле дане,
Па запевајмо – самртници љубе најслађе!
Лепа жено са телом Нојеве лађе.

(C) Драгомир Лазаревић
(из збирке “Поноћни сунцокрети”)