SLOMLJENO SRCE – Marko Mihajlović

СЛОМЉЕНО СРЦЕ

Дуго се већ води тај рат
између мене и ње…
Око за око,
поглед за погледом…
Након истрошених речи.

Mогли смо само још
да се гледамо, сатима…

Ти си лепа, ја ружан.
Ти увек весела, а ја увек тужан.
Ти се браниш, ја погледом харам.
Ти би да живиш, а ја само смарам…

Сатима већ траје тај двобој
и само једна суза,
као бела заставица,
могла је то да прекине.
Ако се преда она,
предаћу се и ја…
Ако се предам ја,
вероватно ће и она…

Још један потоп на Земљи !
Ваљда се последња реч утехе
неће утопити у тој бујици,
као што се моја писма успут
увек негде утопе.

Ти си трезна, ја пијан.
Ти нежна, а ја необријан.
Ти би да певаш, ја да ћутим.
Ти прашташ, а ја се само љутим.

Већ у мени
ромињају честице рђе,
сидра које је сама
успела да спусти
у моје срце.
Лажем људе
да не пишем песме…
Лажем људе
да решавам укрштене речи,
мада нисам далеко од истине…
Решавам неке стварно
замршене речи.
Успевам некако да се још
на средини одржим …
…истина је увек негде на средини…
…Хм…шта ли је тек онда лаж ?!

Ти си истина, ја сам лаж.
Ти за финале, а ја ни за бараж.
Друге чак гледаш, ја ни себе.
Све би да их волиш, а ја само тебе…

(C) Марко Михајловић