SPAVAJ – Zoran Stevanović

Лепа моја срећо,
Спавај ми, спавај на јастуку
Наше љубави,… спавај,
А ја ћу те гледати…

Не плаши се молим те,
Ако уместо светла видиш
Очи моје снене,
Ја не желим спавати,
Јер се бојим да ће јава прећи у сан..

А ја не желим више сањати,
Мени треба стварност,
Мени треба мека рука,
Мени треба нека витког струка,
Мислим да си… то ти….

Само желим бити сигуран,
Да не сањам, бојим се да ћеш нестати
Из мога живота, као што су друге
Нестале преко ноћи…
Знам та параноја ће ме проћи,
Када ми се вера врати у људе…

Спавај и опрости што ти не дам мира,
Да твоја душа мирно снива…
Спавај, лепа моја срећо…

© Зоран Стевановић – Зоћо