SREĆO MOJA – Zoran Stevanović

Срећо моја шта те мучи,
Шта те кочи, шта ти сумњу ствара,
Не бој се није то она утвара,
Која ће ти направити пакао у животу…

То је само сенка давних времена,
То је једна жена, заборављена, без имена,
То је неко ко давно закопан оста,
Не бој се, не тог незваног госта,….

Не бој се живота, не бој се ни себе ни нас,
У мојим речима ти наћи ћеш спас,
Јер ти срећо моја стаја поред мене тужног,
Кад бејах сломљен, без гласа, …, ружног…

Запамти, у животу дај како душа каже,
И знај, срце не може никада да слаже,
С вером у Бога ти храбро ходи,
Јер после туге увек љубав се роди…

Ти си моја љубав, моја срећа, моје благо,
Ти си оно највише, ти, моја највећа снаго,
Ти си моје сунце, и мој живот цео,
Молим те поклони ми твог живота део…

(C) Зоран Стевановић