SUNCOKRET – Vesna Mladenović

Loša godina.
Suncokret rodio.

Prerastao sebe.
Semenje načičkano
ko’ da je pečeno
A kapa mu ko čipka
na detinjoj glavi..
Pa se smeška,
gizdav
i raduje majci ;
Busovog korena
što porodi ga lepog.

Sokoli Zvezda,
isto ko on ,takva;
Obrazima žutim
Crveno greje.
Uzdahom sante,
zaliva čežhnju…
Al’ on, razgrnuti, ne može
Čelik sive streje.

Kod djerdana
krezub posta,
Sestra u daljini
vene mu sama..
I Majku ubice
lepota semena
koje, smrtno ,pada.
Samoniklom nekom..
ostaje joj da se nada.

(C) Vesna Mladenović