SUSRET – Zoran Stevanović

СУСРЕТ

Дах, на лицу беше само,..ух,…
Учинило ми се,…, то беше,…,дух,…
Она је, видео сам јој косе смеђе,
Баш преко малене улице пређе,…

Горд и тежак корак, познадох,
Изгубљен, покисао,…, застадох,
Неверица завлада, срце застаде,
Ма није то она што срце украде….

Теших се, коракнух полако напред,
Корак беше малени, као да газих лед,
У излогу видех себе, како бејах блед,
Осетих у души бес, завлада,..,јед…

И тако остах, на јави она, у сну ма није,
Ко зна ко се иза те девојачке сене крије,
Није ни битно, опет је заталасала океан,
Идемо даље, сутра је нов и неизвестан дан.

(C) Зоран Стевановић – Зокета