SVE I DA… – Violeta Milićević

СВЕ И ДА…

Све и да ме никад не погледаш,
заслепљујућа светлост твојих очију
једина биће коју видим.

Радост коју у мени будиш,
све и да ти нисам драга,
једина остаће за којом чезнем.

Ђердан твог осмеха,
све и да се
у парампарчад разбије,
једини је који бих
баснословно платила
и којим бих овенчала
све своје дане.

Амбис у који
незаустављиво тонем,
све и да могу,
једини је који
не бих никад напустила.

На крају крајева,
све и да се помирим
с тим да те немам,
зар је то важно?

Кажу: имамо само оно
што смо другима дали.
Ја сам теби дала – себе,
све и да ме никад не погледаш.

(C) Виолета Милићевић
(Трг чуда, Словенско слово, 2005)