TAJNA CIGARETE – Saša Milivojev

Polumrak, čudni zvuci…
Dok cigareta usporeno gori
čekam da se umiri grad,
a uspomene čekaju u red
da me dotaknu. Ugasim, upalim,
a u meni i dalje sve prazno,
jauci davnina ponovo prilazeći
k meni guraju me u greh.
Najzad!!! Postaću žrtva bogovima.

Gde je ona vatra u kojoj sam goreo,
gde je slast koju nikada nisam osetio,
gde su dani koje sam propustio,
noći koje su mi poklanjane,
usne neljubljene,
grom što me nije ubio,
gde je mladost prokleta što mi oduzeta?.

Miris tamjana ne staje
dok se dim neprimetno gubi u visine,
sve cigarete izgorele
a ja… i dalje ostajem sam
da udišem mrak.

(C) Saša Milivojev