TIŠINA – Miladin Miladinović

TIŠINA

Tišina se šunja sa usana, vrela
Lepota reči lagano nestaje
Priča izgovorena nežna i smela
Tišina se bliži, reč prestaje.

Govorila si pre o svemu što želiš
O sreći i ljubavi i dodiru tela
Govorila si da reči samnom želiš da deliš
Da daš mi sve, samo to si htela.

Odjednom se pojavi ta tužna tišina
Kao kad kiša polomi cvet
Sruči se na mene s velikih visina
U veliki muk nestade moj svet.

Sada reči deliš sa drugim
Ja zauvek čuvam tvoje ćutanje
Samo odjek u noćima dugim
Sve je tiho, tiše… prestalo je i šaputanje.

(C) Miladin Miladinović