TRAŽEĆI REČ… – Ivica Milovanović

Akorde da mogu da bojim u slova,
Od svih najtopliju da pronađem misao;
Da kročim u baštu maštanja i snova,
Ni tada ti ne bih dušu opisao.

Sva sunčeva svetlost, večna i beskrajna
Da u moje rima može da uskoči;
Čak ni ona ne bi bila tolko sjajna,
Blistava da njome oslikam ti oči.

Krvlju svojom pero da mogu da pojim,
Okrvavljen stih da po hartiji mažem;
Rumenilo vrelo s ruža da odvojim,
Ni tad ne bih mogo usne da Ti kažem.

Svoju nežnost ćilim kada bi mi dao,
Oblaci u strofu da mogu da stanu;
Svilu da milujem, opet ne bih znao
Izraze za Tvoju ručicu mekanu.

Lutam zato skrhan, ko da sam skitnica,
Što na uglu nemo za ideje prosi;
Jer je moja pesma samo prazna skica,
Jedan gluvi eho od onoga  ŠTO  SI.

(C) Ivica Milovanović